Veoma je važno u posao ući sa dobro pripremljenom mehanizacijom i voditi računa o dubini, ali i zaštitnoj zoni za kultiviranje.

Međuredna kultivacija ili špartanje useva jedna je od najznačajnihjih mera nege. Njome se postiže provetravanje površinskog sloja zemljišta, pogotovo u uslovima visoke vlage ili u slučaju zabarivanja zemljišta. U uslovima suše na ovaj način čuva se vlaga u dubljim slojevima, jer se kultivacijom prekida kapilaritet zemljišta i sprečava isparavanje vode.

Ovom merom zemljišta suzbija se korov, što pozitivno utiče na intenziviranje mineralizacije organske materije u zemljištu.

Mehaničko suzbijanje se stavlja u drugi plan

U poljoprivrednom gazdinstvu Milana Pupovca iz Rume inače mehanizatora po struci špartanje je obavezna agrotehnička mera. Kaže, veoma je važna pa je treba primenjivati dokle god mehanizacija moće da uđe u gajeni usev.

„Međuredna kultivacija je jedna od bitnih agrotehničkih mera kod svih širokorednih kultura. Ove godine zbog vremenskih prilika taj posao je malo prolongiran, a meni se čini da mnogi poljoprivrednici od ove veoma važne mere polako odustaju. Problem korova rešavaju hemijskim preparatima, dok mehaničko suzbijanje stavljaju u drugi plan“, kaže Pupovac.

„Pored suzbijanja korova ova mera je veoma važna zbog aeracije zemljišta, njegov toplotni režim je sasvim drugačiji, pa gajena biljna vrsta bolje napreduje nego na zemljištima koja su tvrda, sabijena i koja su hladna. Kultivatori su imali i uređaj za prihranu useva, tako da je uz suzbijanje korova moguća i prihrana, odnosno dodavanje azotnih đubriva koja su u datom trenutku potrebna.“

Meru sprovesti u popodnevnim satima

Veoma je važno u posao ući sa dobro pripremljenom mehanizacijom i voditi računa o dubini, ali i zaštitnoj zoni za špartanje. Kao i kod sve poljoprivredne mehanizacije i kultivator mora biti dobro spremljen za posao. Veoma je važno sa njim ući po tragu sejalice, jer se red mora pratiti pošto se tako najbolje čuva usev, onda nema lomova zasada.

„Ukoliko, primera radi, kultiviramo kukuruz, potrebno je odrediti zaštitne zone. To su površine levo i desno od useva koje se ne kultiviraju i kada su biljke manje njihova površina je oko 15 centimetara, a kako usev raste i ta zona se povećava kako se ne bi uništile bočne žile koje služe da kukuruzu daju stabilnost“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se ova mera ne treba raditi u jutarnjim satima kada je pritisak biljke jak, posebno kod spomenutog kukuruza, jer tada može da dođe do loma useva, tako da je taj posao najbolje raditi u popodnevnim satima.

Prilikom ove mere potrebno je i čistiti mašinu i od zemlje i od korova kako ne bi bilo zastoja u radu. Na kultivatoru postoje radni organi – krute motičice koje seku korov, a u novije vreme postoje i elastični nosači motičica koji mnogo bolje čupaju korov i vade ga iz korena. Pri tome ih treba podesiti na određenu dubinu u zavisnosti od strukture zemljišta.“

Ako je zemljište „višlje“, lošijeg mehaničkog sastava kultivacije ide dublje, dok kod tvrdog i teško zbijenog posao se obavlja pliće.

Broj mehaničkog suzbijanja korova zavisi od uzrasta biljaka i količine padavina. Preporuka je da kukuruz treba kultivirati posle svake obilnije kiše, kako bi se konzervirala vlaga, dodao vazduh korenovom sistemu i razbila eventualna pokorica, sve dok traktor može ući u njivu, a da ne ošteti usev, ali ne manje od dva puta.

Izvor: Agroklub