Agro Klaster Srbije
agroklastersrbije@gmail.com    Pon - Pet 8:00 - 16:00

U okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, NALED je, u saradnji sa Agro klasterom i Republičkim sekretarijatom za javne politike i uz podršku USAID-a, inicijator dijaloga između javnog i privatnog sektra, sa ciljem davanja i sprovođenja preporuka za poboljšanja trenutnog stanja, kako bi se organska proizvodnja u Srbiji podigla na viši nivo. 

ŠTA JE JAVNO-PRIVATNI DIJALOG?

Javno-privatni dijalog (JPD) je proces koji podrazumeva komunikaciju između građana, privrede i organizacija civilnog društva s jedne strane, i države, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ostalih institucija s druge, u vezi sa poslovima od javnog interesa, a presvega u vezi sa sadržinom propisa i načinom njihove primene.

JPD ima mnogo različitih oblika: javne rasprave o predlozima propisa, javna slušanja u Skupštini, učešće predstavnika građana i privrede u radu javnih organa i tela, obaveštavanje javnosti o reformama koje se razmatraju ili su sprovedene, dostavljanje komentara, primedaba i mišljenja državnim organima, istraživanja stavova građana i privrede o javnim politikama i primeni propisa, razmena mišljenja na okruglim stolovima i konferencijama i dr.

Javno-privatni dijalog predstavlja istinski partnerski odnos privatnog, civilnog i javnog sektora, čija je suština u dvosmernoj komunikaciji.

STANJE JPD U SRBIJI

Iako su dobri propisi i njihova adekvatna primena suštinski interes svih učesnika, praksa JPD-a u Srbiji još uvek nije utemeljena kao redovna. Prema Regulatornom Indeksu Srbije za 2017/18, 60% zakona bitnih za privredu nije prošlo kroz javnu raspravu u prethodnoj godini, 90% je doneto po hitnom postupku, dok polovina nacrta zakona nije bila dostupna na sajtovima nadležnih ministarstava.

Prema istraživanju koje je u junu 2018. sproveo Ipsos za potrebe NALED-a, najveća prepreka u sprovođenju dijaloga za javni sektor je nedostatak vremena da se privreda uključi jer neki propisi moraju hitno da se donesu (46%). Udruženja pak smatraju da javni sektor nema dovoljno kapaciteta da sagleda sve komentare privrede (67%), dok privrednici zameraju to što se propisi EU samo prepisuju bez konsultovanja sa njima(48%). Takođe, istraživanje je pokazalo da su poslovna udruženja daleko aktivnija i ostvaruju bolje rezultate u javno-privatnom dijalogu u odnosu na privrednike koji istupaju pojedinačno.

logo-aks-1-300x176

Značaj JPD-a za ekonomski razvoj

Iskustva i znanja privatnog sektora u vezi sa primenom propisa u Srbiji, dobrim praksama i zakonskim rešenjima koja postoje u razvijenijim zemljama, mogu da budu od velike pomoći javnoj upravi prilikom osmišljavanja reformi za unapređenje investicione klime. Rano uključivanje privrede i privrednih udruženja u proces izrade zakona osigurava njihovu kasniju primenljivost u praksi. Pored toga što jača poverenje između državnih institucija i privrede, javno-privatni dijalog doprinosi legitimitetu, transparentnosti i predvidivosti procesa donošenja zakonodavnih odluka.

40
%
Predstavnika javnog sektora każe da se kod njih niko ne bavi komunikacijom s privredom
58
%
Predstavnika javnog sektora smatra da bi propisi bili značajno bolji ako bi konsultovali privredu pri izradi
60
%
Privrede je negativno ocenilo kvalitet javno-privatnog dijaloga, a isto toliko njih kaže da nije član nijednog udruženja
75
%
Privrednika nije učestvovalo ni u kakvim konsultacijama sa državom oko izrade propisa u poslednjih 12 meseci
pexels-fauxels-3184287

O PROJEKTU

Projekat Javno-privatnog dijaloga za razvoj pomaže izgradnji delotvorne i održive saradnje i komunikacije između države, privrede i civilnog društva. Ključne aktivnosti i očekivani rezultati u periodu 2018-2021:
• Izgradnja kapaciteta za javno-privatni dijalog u državnim institucijama i šest izabranih privrednih udruženja ili organizacija civilnog društva
• Podrška u zagovaranju i implementaciji šest ključnih reformi za poboljšanje privrednog ambijenta
• Izrada prvog vodiča, on-line trening programa, modela i alata za javno-privatni dijalog
• Uspostavljanje PPD Hub-kao centralnog mesta za javno-privatni dijalog

Teme u fokusu

U prvoj godini projekta izabrana su tri privredna udruženja kojima će se pružiti podrška u javno-privatnom dijalogu, i tri prioritetne reformske teme na kojima će zajedno raditi država i poslovna zajednica.

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) je inicirao temu rešavanja problema trovanja pčela u Srbiji, Udruženje za razvoj preduzetništva (URP) se zalaže za unapređenje sistema paušalnog oporezivanja, a Udruženje Agroklaster Srbije (AKS) za ukidanje regulatornih prepreka razvoju organske proizvodnje.

76
%
Javnog sektora smatra da je stepen dijaloga sa privredom na visokom nivou
80
%
Privrednih udruženja je učestvovalo u dijalogu u vezi sa izradom ili primenom propisa

RAZVOJ ORGANSKE PROIZVODNJE

Organska proizvodnja predstavlja sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju principa poput očuva- nja zdravlja, zaštite životne sredine, pravedne proizvodnje i brige za celokupan ekosistem. Organski proizvodi uzgajani su bez, ili uz minimalno korišćenje sintetičkih đubriva, bez pesticida i ostalih štetnih supstanci, te se mogu smatrati zdravijim za ljude i životnu sredinu.
U Srbiji je, prema podacima iz 2016. godine, 3.184 proizvođača sertifikovano za organsku proizvodnju, što predstavlja tro- struki rast u odnosu na 2012. Svoje proizvode ovi proizvođači uzgajaju na površini od oko 14.400 ha, što čini svega oko 0,4% ukupne obradive površine u Srbiji. Veći deo organske proizvodnje je namenjen izvozu, mahom ka tržištu EU. Najviše se izvoze proizvodi niskog stepena prerade, poput zamrznutog i pasiranog voća i svežeg povrća, te je zarada proizvođača niža nego što bi mogla da bude. Uprkos tome, vrednost izvoza organskih proizvoda kontinuirano raste, sa 3,74 miliona evra u 2012. na 19,6 miliona evra u 2015. godini.

ZAŠTO JE POTREBAN DIJALOG?

Organska proizvodnja u Srbiji godinama predstavlja neiskorišćeni potencijal i propuštenu šansu za razvoj zbog niza administrativnih i sistemskih prepreka sa kojima se susreću proizvođači:
• Lista sredstava za zažtitu bilja koje smeju da se koriste u
organskoj proizvodnji na domaćem tržištu je zastarela i
neusklađena sa praksom u EU. Sredstva za zaštitu bilja koja su dozvoljena proizvođačima u EU su našim poljoprivrednicima zabranjena zbog neusklađenih propisa, što našim proizvođačima stvara nesigurnost u pogledu planiranja poizvodnje i čini ih nekonkurentnim na tržištu EU.

• Podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji su i dalje višestruko manji nego u EU. Iako je republički bužet za podsticaje u poljoprivredi povećan za 20% u 2018.godini, to je nedovoljno da se naša organska proizvodnja učini konkurentnijom.

• Inspekcija nema adekvatne mehanizme kontrole organske proizvodnje, pa se u prodaji na zelenim pijacama pojavljuju lažni i neprovereni organski proizvodi što podriva tržišni položaj sertifikovanih proizvođača organske hrane,a potrošači se dovode u zabludu u pogledu kvaliteta proizvoda koje kupuju

• Mala poljoprivredna gazdinstva ne mogu da plasiraju na domaće tržište organske proizvode sa višim stepenom prerade jer je Zakonom o trgovini propisano da se pojedinačni poljoprivrednici mogu baviti prometom samo ukoliko su u pitanju proizvodi prvog stepena prerade, dok je za svaki sledeći stepen prerade neophodno registrovati se kao privredni subjekat.

• Period konverzije konvencionalnog u organsko zemljište traje od dve do tri godine, tokom kojih poljoprivrednik mora imati zaključen ugovor sa ovlašćenom sertifikacionom kućom. Međutim, može se desiti da sertifikaciona kuća u međuvremenu izgubi dozvolu za rad koju dobija na godišnjem nivou, čime se položaj proizvođača, bez i kakve njihove krivice, otežava i komplikuje. Takođe, vreme potrebno za konverziju praktično onemogućava proizvodnju na zakupljenom državnom zemljištu, jer je period zakupa koji je utvrđen propisima prekratak.

CILJEVI DIJALOGA

U okviru javno-privatnog dijaloga treba artikulisati zakonska rešenja koja će omogućiti rast proizvodnje organskih proizvoda višeg stepena prerade i dodate vrednosti za potrebe domaćeg tržišta i izvoza:

• Učiniti domaće proizvođače konkurentnijim preuzima-
njem standarda koji važe u EU za liste sredstava za zašti-
tu bilja dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

• Specijalizacija i edukacija inspekcija za kontrolu organske
proizvodnje i uvođenje strožijih kazni.

• Uspostaviti model subvencija za organsku proizvodnju
koji uzima u obzir ekonomski potencijal, društveni značaj i veći trošak organske proizvodnje (mehanizacije, sertifikacije, vođenja evidencije i specifičnog nadzora) u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

• Uskladiti propise o dužini zakupa državnog zemljišta i rad sertifikacionih tela, tako da se uzmu u obzir duži rokovi konverzije zemljišta u organskoj proizvodnji.

Organska proizvodnja u EU

U zemljama EU, organski proizvodi se uzgajaju na 6,7% obradive površine u proseku, što je 16 puta više nego u Srbiji. Ako posmatramo Austriju gde 21% obradive površine koristi 24.000 registrovanih organskih proizvođača, ova razlika je još upadljivija.

Pokretač dijaloga: Agro klaster Srbije

Udruženje Agro klaster Srbije (AKS) su krajem 2017. zajednički osnovale tri institucije: Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica. Agro klaster trenutno okuplja 11 članova, čija je zajednička
misija stvaranje adekvatnog okruženja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, kroz prepoznavanje zajedničkih problema proizvođača, trgovaca i prerađivača na tržištu agrara i zastupanje zajedničkih interesa pred državnim institucijama. Udruženje svojim članicama pomaže u procesu konkurisanja za EU fondove, uz organizaciju programa za unapređenje znanja i veština domaćih kompanija iz oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane. Za manje od godinu dana, organizacija je uspostavila saradnju sa 15 drugih udruženja i fondova, kao i regionalnim razvojnim agencijama, i postigla uspeh u iniciranju i koordiniranju izmene propisa sa ciljem lakšeg prometa pšenice.

×