Brojni su uzroci propadanja ili proređivanja useva zbog kojih je potrebno obaviti presejavanje

Početkom ove godine ratari su presejavali ozimi ovas, lucerku iz jesenje setve, pa čak i ozimi ječam i pšenicu. Naime, usled pojave februarskog mraza, došlo je do potpunog propadanja ili proređivanja useva, što je primoralo ratare na presejavanje. Nažalost, nastavljeno je i sa usevom šećerne repe, ali i lucerke iz prolećne setve, što su stradali od mraza u martu. Na osnovu ranijih iskustava, malo je verovatno da tokom ove godine više neće biti presejavanja.
U Banatu se svake godine, u manjoj ili većoj meri, presejavaju ratarski usevi. Uzroci su brojni. Kod strnih žita najčešći uzrok presejavanja je bila šteta nastala od žitnog bauljara i viroza, a prošle i pretprošle godine neke njive su presejane zbog propadanja useva od suše. Kod kukuruza i suncokreta proređivanje su najčešće prouzrokovali žičari, ptice i pokorica. Usevi soje najčešće su stradali od zečeva, šećerna repa od repine i kukuruzne pipe, a usevi uljane repice su bili proređeni zbog jako isušenog setvenog sloja tokom jeseni. Većina ovih faktora može načiniti štetu svim ratarskim usevima. Tome treba dodati propadanje useva zbog setve semena lošeg kvaliteta, kao i  lošu pripremu zemljišta, preduboku ili jako plitku setvu, vetar, grad, suvišne podzemne ili površinske vode, štete od životinja (divlje svinje, srne, hrčkovi, miševi) i od herbicida.
Štete od hemijskih preparata su nastajale od zanošenja herbicida sa susednih parcela, od ostataka (rezidua) preparata koji su primenjeni prethodne godine i zbog primene herbicida koji ne odgovaraju gajenom usevu. Čak su zabeleženi slučajevi presejavanja šećerne repe zbog velike brojnosti samonikle šećerne repe i suncokreta zbog visoke brojnosti samoniklog suncokreta. Brojni su uzroci propadanja ili proređivanja useva zbog kojih je potrebno obaviti presejavanje.

Kad  presejavati?

Koji god da je uzrok presejavanja u pitanju, proizvođači se uvek suočavaju sa dilemom da li ostaviti ili uništiti usev i obaviti ponovnu setvu. Konačnu odluku o presejavanju nije lako doneti, osim u slučaju potpunog propadanja useva. Zato se postavlja pitanje: koje kriterijume uzeti u obzir prilikom donošenja odluke o presejavanju. Na prvom mestu je broj biljaka koje su preostale na parceli. Međutim, ovo nije jedini, a često nije ni najvažniji faktor kojim se treba rukovoditi. Veoma je važan raspored biljaka na parceli, odnosno da li su prazna mesta koliko-toliko ravnomerno raspoređena ili postoje velike ogoljene površine u vidu oaza. Takođe, neophodno je preispitati ujednačenost useva po uzrastu, njegovo zdravstveno stanje, mogućnost daljeg propadanja, zakorovljenost, ali i herbicide primenjene u toku dotadašnjeg toka proizvodnje, kao i ograničenja u izboru narednog useva koja su vezana za pojedine vrste herbicida. Pri tome, važno je obratiti pažnju i na plodnost zemljišta, stanje zemljišne vlage na parceli, prognozu vremena za naredni period, kao i dužinu perioda vegetacije koji je na raspolaganju presejanom usevu (suma temperatura), ali i na  mogućnost nabavke semena sorti kraće vegetacije, gubitak prinosa zbog presejavanja, visinu troškova presejavanja, kao i potražnju pojedinih useva na tržištu.
Prilikom rešavanja ovog problema nužno je dobro proceniti da li treba usev presejati, ili ga ostaviti. Pri donošenju ovakvih odluka veoma je važno  i iskustvo proizvođača  s presejavanjem i da poseduje osećaj za ovu problematiku. Nažalost, mnogi ratari se oslanjaju samo na osećaj, ne uzimajući ostale kriterijume u obzir. Treba imati na umu da, ako proizvođač ostavi proređeni usev, posebnu pažnju treba  posvetiti zaštiti, đubrenju i ostalim merama nege, kako bi se usev oporavio i dobro napredovao. Samo tako se može ublažiti negativan uticaj smanjenog broja biljaka.
Kod presejavanja je važno i koji se način rada koristi prilikom izvođenja ove operacije. Naime, uobičajeno je da proizvođači pre presejavanja obrađuju zemljište, kako bi uništili preostao usev i korov. Međutim, bolje je da se ponovna setva obavi bez obrade, pod uslovom da setveni sloj nije jako zbijen i da su setveni ulagači u ispravnom stanju. U tom slučaju se korovi i preostale biljke useva mogu efikasno i bezbedno uništiti primenom totalnih herbicida. Ovakav način rada se mnogo puta dokazao u proizvodnji. S druge strane, ako se zemljište obrađuje po svaku cenu, postoji opasnost da se jako isuši setveni sloj ili da se na površinu izbace grudve. Nažalost, i jedan i drugi način će nepovoljno uticati na setvu i nicanje, povećaće troškove i usporiće poslove oko presejavanja.

Broj biljaka važan kriterijum

Jedan od najvažnijih kriterijuma kojim se mora rukovoditi prilikom donošenja odluke o presejavanju je broj biljaka. Treba istaći da se u katalozima semenskih kompanija ne nalaze podaci o minimalnom broju biljaka koje treba obezbediti da bi se dobili zadovoljavajući ekonomski rezultati u proizvodnji. U njima se navodi samo optimalni broj biljaka u vreme žetve ili setve. Pošto minimalni broj biljaka treba uvek povezivati sa određenim sortama i hibridima, bilo bi dobro da se proizvođači informišu kod semenskih kompanija o ovom podatku. To nije teško, pošto postoji dobra saradnja između kompanija i proizvođača. Preporuke koje se odnose na presejavanje useva nisu jedinstvene, zavise od vremenskih uslova i  specifičnosti područja.
Svi usevi poseduju sposobnost da proređeni sklop delimično nadoknade  povećanim bokorenjem, grananjem ili dimenzijom klasa, klipa, glavice, mahuna, korena ili drugih organa zbog kojih se gaje. Strna žita mogu dati zadovoljavajući prinos i kada su znatno proređena, zahvaljujući velikoj sposobnosti bokorenja. Minimalni broj biljaka po kvadratnom metru, koji obezbeđuje postizanje zadovoljavajućih prinosa, jeste 200–250–300. To znači da usev treba ostaviti ako je broj biljaka veći od polovine preporučenog broja.
Šta raditi u slučaju kada je broj biljaka manji od preporučenog? Ako je broj biljaka manji od minimalnog, usev treba uništiti i posejati neku jaru okopavinu, ili se može obaviti usejavanje jarog ječma ili jarog ovsa u pšenicu. Obrada zemljišta ne sme biti duboka. Da bi se sprečilo preterano isušivanje zemljišta, najbolje je koristiti tanjiraču. U srednjem Banatu su neki proizvođači postizali zadovoljavajuće prinose kod sklopa pšenice 100–150 biljaka po kvadratnom metru. Jedni su gajili čist usev pšenice, a drugi su usejavali ječam. U oba slučaja zaštita i đubrenje su obavljeni kao da usevi imaju visok potencijal rodnosti. Usejavanje jarih strnih žita u pšenicu se može obaviti i kada je broj biljaka veći od minimalnog. Kod kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice se ne radi usejavanje nekih drugih useva ako su  proređeni. Jedino što se praktikuje u njihovoj proizvodnji je usejavanje istog useva na pojedinim delovima parcele, ali samo u slučaju kada proređivanje  nije nastupilo na čitavoj površini i kada se proceni da neće biti velika razlika u porastu useva iz prve i druge setve.
Kod kukuruza minimalni broj biljaka je 50–60 procenata od preporučenog broja u vreme žetve. Važno je istaći da se mora praviti razlika između hibrida čiji klipovi mogu u značajnoj meri da povećaju svoje dimenzije u retkom sklopu (fleks hibridi) i hibrida koji u maloj meri povećavaju svoje dimenzije u takvim uslovima (fiks hibridi).
Usev  suncokreta ne treba presejavati ako se postigne minimum 30.000–35.000 biljaka po hektaru. Međutim, u proizvodnim uslovima su zabeleženi brojni slučajevi kada je postignut dobar prinos sa 25.000–30.000 ravnomerno raspoređenih biljaka. To je polovina od preporučenog broja biljaka u žetvi, koji za većinu hibrida iznosi 50.000–60.000.
Šećerna repa je jedan od retkih useva kod koga ne postoji velika razlika u optimalnom broju biljaka između različitih tipova sorti. Generalno se može reći da sorte koje imaju manje bujnu lisnu masu i  uspravne listove podnose veću gustinu sklopa od sorti s bujnijom lisnom masom. Iako kod nekih sorti optimalni sklop prelazi 100.000 biljaka po hektaru, može se reći da se vrhunski prinosi kod svih sorti ostvaruju ako se u vađenju ostvari sklop 80.000–100.000 biljaka. Interesantno je i to da se optimalni sklop kod repe dugo nije menjao, iako su u selekciju šećerne repe uvedene brojne novine. Kod repe se preporučuje presejavanje useva kada je broj biljaka manji od 40.000. Ako je sklop između 40.000 i 60.000, mora se uzeti u obzir raspored biljaka i ostali važni faktori, pa na osnovu njih doneti odluka o presejavanju. U slučaju da je broj veći od 55.000 do 60.000 biljaka po hektaru, usev treba obavezno ostaviti. U srednjem Banatu uslovi za proizvodnju repe nisu tako povoljni kao u nekim drugim rejonima naše zemlje, zbog čestih suša tokom vegetacije. U takvim uslovima proizvodnje postizani su zadovoljavajući rezultati i sa sklopom 40.000–50.000 biljaka po hektaru.

Soja je biljka koja se dobro grana, naročito u retkom sklopu. Zato ona u velikoj meri može da nadoknadi gubitak određenog broja biljaka. Poznato je da se kod nas gaje sorte soje različite dužine vegetacije. Najbujnije sorte druge grupe seju se najređe, a sorte tri nule se seju najgušće. Najzastupljenije su sorte prve grupe zrenja čiji je optimalni broj biljaka u žetvi 400.000–450.000 biljaka po hektaru. Za soju je utvrđeno da se zadovoljavajući prinos može postići ako broj biljaka iznosi najmanje 200.000–250.000.
Kod uljane repice se seju i sorte i hibridi, ali u proizvodnji dominiraju hibridi. Kod velikog broja hibrida potrebno je nakon nicanja postići sklop  40.000–60.000 biljaka po kvadratnom metru. U proizvodnji se često sreću usevi proređeni zbog jesenje suše koji imaju 20.000–30.000 biljaka po hektaru. Iako je to polovina od preporučenog broja biljaka, prinosi su bili dobri, jer uljana repica ima sposobnost dobrog grananja u proređenom sklopu.
Na osnovu ovih podataka uočava se da kod svih najvažnijih ratarskih useva minimalni broj biljaka koji obezbeđuje zadovoljavajuće prinose iznosi oko 50 procenata od preporučenog broja.

Mr  Ilija Bjelić
PSS „Zrenjanin“

ZABORAVLJENO PRAVILNO BROJANJE  

Posebnu pažnju zahteva i brojanje biljaka. Kod okopavina koje se seju na međurednom razmaku od 50 cm, brojanje se vrši u jednom redu na dužini 20 m, a kod onih koji se seju na 70 cm na dužini od 14,3 m. Izbrojane biljke se množe sa 1.000, kako bi se dobio broj biljaka po hektaru. Naravno, može se brojati i na manjoj dužini reda, ako se obavi pravilno izračunavanje broja biljaka. Kod strnih žita se koriste kvadratni ramovi dimenzija 1 m x 1 m ili 0,5 m x 0,5 m. Koji god način da se koristi, brojanje treba obaviti na više mesta parcele. Prilikom brojanja uzimaju se u obzir samo one biljke za koje se proceni da će preživeti i doneti rod. Treba istaći da naši proizvođači retko broje sklop, iako bi ova mera morala redovno da se praktikuje, ne samo kada su usevi proređeni već u svim prilikama.

Izvor: Poljoprivrednik