Pravi momenat za primenu fungicida protiv fuzarijuma je kada nastupi puno cvetanje u celom polju, odnosno na više od 80 odsto biljaka
Pšenica je ušla u faze klasanje–cvetanje–oplodnja–početak formiranja zrna (BBCH 55 – 65), zavisno od sorte i vremena setve. Vremenski uslovi su i dalje nestabilni, kako u pogledu temperature tako i u pogledu padavina. To, međutim, nije ništa neobično u maju. Može da nas zabrine pad noćnih temperatura ispod biološkog minimuma (10ᵒ C), koje usporavaju sve procese u biljkama, počev od klasanja pa do sazrevanja plodonosnih organa. To će izazvati neujednačeno klasanje, cvetanje i oplodnju. Usporavanje navedenih faza ne ide u prilog višim prinosima, a daje i više mogućnosti napadima patogena (fuzarijum, pegavost lista, rđa i sl.) i štetnih insekata (lema, tripsi, lisne vaši, stenice, pivci i sl.). Veoma je važno da je bilans padavina popravljen i da su rezerve vlage u zemljištu povećane. Poljoprivrednici očekuju da će padavine tokom maja i juna biti na nivou višegodišnjeg proseka, bez ekstremnih pojava.
Procena stanja
Gotovo svi usevi popravljaju fenotipsku ocenu. Vidljivo je da će broj klasova po kvadratnom metru biti solidan, obećavajući dobar rod. Pitanje je kakva će biti oplodnja, odnosno koliko će zrna biti formirano u klasu. To će se znati narednih dana. Posle toga ostaje samo pitanje kakva će biti nalivenost zrna, tj. kakva će biti masa 1.000 zrna. Na ovaj proces proizvođači ne mogu da utiču i zavisiće samo od uticaja dnevnih i noćnih temperatura.
Iako se sada pouzdano može utvrditi broj klasova po kvadratnom metru, čime je prognoza prinosa olakšana, za tačniju procenu je potrebno znati i broj začetih zrna po klasu, kao i njihovu pojedinačnu masu. Broj zrna će biti uskoro poznat, jer se cvetanje i oplodnja dešavaju gotovo istovremeno. Samo nekoliko sati posle cvetanja započinje formiranje zrna. Međutim, kako u jednom klasu može biti čak od 22 do 24 klasića, a u svakom klasiću ima od dva do pet cvetova (čak i do sedam), faza cvetanja jednog klasa traje od tri do pet dana, dok celo polje cveta od šest do sedam dana. Sekundarni klasovi se formiraju dva-tri dana kasnije u odnosu na glavno stablo, pa kasnije i cvetaju. Koliki će biti broj oplođenih cvetova, zavisi umnogome od snabdevenosti biljaka fosforom i opštih uslova proizvodnje. Obično se formiraju dva-tri zrna u klasiću, tako da ukupan broj zrna po klasu može biti čak i veći od 50 do 60, u povoljnim uslovima i pri ređem sklopu. Najpre se u budućem zrnu formira klica koja posle pet-šest dana može da klija i da novu biljku na hranljivoj podlozi. Formiranje zrna može da traje i do 20 dana, zavisno od uslova spoljne sredine. Povoljne su umerene temperature, danju 20 ᵒC – 25 ᵒC, a noću 11 ᵒC – 12 ᵒC, uz optimalnu vlažnost zemljišta. Pri višim temperaturama formiranje zrna se ubrzava, ali ono ostaje sitnije.
U momentu cvetanja, spore fuzarijuma prodiru u cvet i inficiraju klas i rastuća zrna. Pravi momenat za primenu fungicida protiv fuzarijuma je kada nastupi puno cvetanje u celom polju (preko 80 odsto biljaka). Znači, za efikasan tretman proizvođači imaju na raspolaganju tri-četiri dana od početka cvetanja. Ukoliko se zakasni sa tretmanom, uspeh tretiranja se značajno smanjuje. Treba napomenuti da momenat početka cvetanja zavisi od sorte, kao i od rokova setve. Zbog toga je neophodno pratiti razviće useva i reagovati blagovremeno. Praktičan problem nastaje kada su nepovoljni vremenski uslovi za tretiranje: česte i obilne kiše, vetrovi i sl. U takvim godinama je teško potpuno i efikasno sprečiti pojavu bolesti. Treba napomenuti da se suzbijanjem fuzarijuma štiti biljka i od drugih patogena, koji napadaju listove, ometaju fotosintezu i transport asimilativa u klas, odnosno zrno. Dobro bi bilo da se upotrebi i neki od insekticida za suzbijanje štetnih insekata, strogo vodeći računa o karenci upotrebljenih preparata. Izbor fungicida je veliki, ali ipak treba konsultovati stručna lica, a ne samo prodavce hemijskih sredstava.
Kada se može očekivati žetva?
Godina je u zakašnjenju u odnosu na prosečne, zbog nižih temperatura tokom marta, aprila i delimično maja. Utisak je da se kašnjenje vegetacije polako nadoknađuje povećavanjem temperature. Ipak, žetva će verovatno početi kasnije nego obično. Sigurno je da ne bi bilo dobro da nastupe tropske temperature u osetljivim fazama koje slede. Posle faze formiranja zrna nastupiće njegovo nalivanje (mlečna zrelost – stanje), koje može trajati od 16 do 22 dana. Posle nalivanja nastupa voštana zrelost, koja može trajati od šest do 12 dana. Period od cvetanja do pune zrelosti treba da traje najmanje 45 dana, kako bi se ostvario dobar prinos po hektaru (u zapadnoj Evropi traje čak 60 dana). Što je duži pomenuti period, to je veća mogućnost za postizanje visokih prinosa. Potrebni su i pogodni vremenski uslovi, bez pojave ekstremne temperature, uz dovoljno rashlađivanje biljaka noću.
Očekivanja proizvođača su opravdano velika, jer je uloženo mnogo sredstava i truda u proizvodnju. S druge strane, potražnja za pšenicom u svetu će se nastaviti, jer je globalni deficit izražen. Svi očekujemo dobro organizovanu žetvu, kao i razvrstavanje, skladištenje i plaćanje po kvalitetu. Dosta se moglo naučiti u međunarodnoj trgovini poslednjih godina.
Izvor: Poljoprivrednik
